Praznični ambijent Kafea Koreni
U susret praznicima, Kafe Koreni smo uredili i obukli u svečanu, prazničnu odoru. Prostor je zasijao uz novogodišnje lampice i lampione, koji su uneli toplinu i radost u zimske dane i stvorili ambijent u kojem se praznična atmosfera oseća već na prvi pogled. Deo praznične dekoracije obezbeđen je zahvaljujući donaciji knjižare Univerzal, kojoj se ovom prilikom posebno zahvaljujemo na podršci i doprinosu da naš prostor zablista u prazničnom duhu.
U uređenju su nam pomogli volonteri, koji su sa puno entuzijazma kačili lampice, ukrašavali lukove i pravili poseban prostor za fotografisanje, kao i male praznične detalje poput zvončića koji su dodatno ulepšali ceo ambijent. Iako je bilo hladno, rad u takvoj atmosferi protekao je u dobroj energiji i osmehu sa osećajem radosti što zajedno stvaramo nešto lepo i novo.
Bilo je to vreme u kojem smo uživali u svakom trenutku pripreme, radujući se prostoru koji nastaje i svemu što ćemo u njemu deliti sa našim sugrađanima tokom prazničnih dana.
Veče kada je Oplenac zasijao
Prvo praznično druženje zakazali smo za 21. decembar, kada smo i zvanično otvorili prazničnu sezonu okupljanja na Oplencu. Veče smo započeli zajedničkim odbrojavanjem, nakon čega smo upalili lampice i osvetlili Kafe Koreni, pa je ceo prostor zasijao kao mala praznična čarolija u zimској noći.
Tokom večeri organizovan je bioskop na otvorenom, koji je najmlađima doneo posebnu radost i osećaj zimske čarolije pod vedrim nebom. Deca su pisala pisma Božić Bati, učestvovala u sportskim igrama i raznim aktivnostima koje su prostor pretvorile u živu, razigranu prazničnu scenu ispunjenu smehom i pokretom.
Dok su se najmlađi igrali i otkrivali svoje praznične trenutke, odrasli su u toplom sjaju lampica, koje su treperile iznad Oplenca, uz kuvano vino i razgovor, delili tihe, opuštene trenutke koji su podsećali koliko je lepo biti zajedno u ovim danima.
Materice – dan darivanja i tradicije
Na praznik Materice Oplenac je bio ispunjen posebnom, razigranom prazničnom energijom. Tog dana darivali smo 101 dete paketićima, nastavljajući tradiciju i sećanje na dobrotu kraljice Marije.
Deca su stigla sa osmesima i onom iskrenom maštom koja samo njih krasi, „naoružana“ satenskim tračicama, kanapima, šalovima, pa čak i kaiševima i opasača pozajmljenim iz maminog kaputa ili tatinim kaiševima, spremna da na svoj način „vežu“ NjKV princezu Ljubicu u duhu običaja. U toj igri, smehu i dečjoj domišljatosti, tradicija je oživela i postala nešto živo, blisko i radosno.
Princeza Ljubica je svakom detetu uručila poklon, a taj susret pretvorio se u toplu prazničnu scenu u kojoj su se običaji i radost isprepletali bez distance, samo u iskrenosti i osmehu.
Uz bioskop na otvorenom i društvene igre koje su ispunile ostatak dana, Oplenac je još jednom postao mesto gde praznici nisu samo događaj, već doživljaj, pun smeha, igre i zajedništva koje se pamti.
Zavejani putevi i upozorenje na ledenu kišu naveli su nas da program planiran za Oce pomerimo za naredni dan, u želji da sve protekne bezbedno. Ipak, ni vreme ni zima nisu bili dovoljno ubedljivi da zaustave decu, naprotiv, na Oplenac su pristigle desetine mališana, sa istom onom radošću i namerom da nastave prazničnu igru i „vežu“ NjKV princa Mihaila, u duhu običaja koji su već postali deo našeg zajedničkog prazničnog doživljaja.
Tako smo Oce proslavili u snežnoj idili, pod belim pokrivačem koji je Oplenac učinio bajkovitim. Sneg, smeh i dečja upornost spojili su se u prizor koji se ne zaboravlja, jer je pokazao da praznični duh ne zavisi od vremenskih uslova, već od ljudi koji ga nose u sebi.
Oplenac je ove zime živeo nekim novim, toplijim životom, onim koji se ne meri temperaturom, već zajedništvom, radošću i željom da se svaki praznik doživi zajedno, bez obzira na okolnosti.
Kada se osvrnemo na sve dane koje smo zajedno proveli na Oplencu, srećni smo što smo stvorili nešto iskreno i lepo, što se ne može lako opisati, ali se jasno pamti.
Od prvog paljenja lampica i dečjeg smeha koji je ispunio prostor, preko igara, druženja i darivanja, pa sve do snežnih dana u kojima ništa nije moglo da zaustavi radost dolaska, svaki trenutak nosio je istu toplinu, onu koja nastaje kada se ljudi okupe bez razlike, sa željom da podele nešto dobro.
Oplenac je tih dana živeo drugačije, ne kao mesto, već kao osećaj. U osmesima dece, u razgovorima odraslih, u malim gestovima pažnje, stvaralo se nešto što prevazilazi događaje i programe.
I zato ono što ostaje nisu samo uspomene na praznične dane, već osećaj da su nas upravo ti trenuci spojili, tiho, prirodno i zauvek.
Praznični dani na Oplencu ove godine bili su ispunjeni posebnom toplinom koja se mogla osetiti u radosti okupljanja, u osmesima i u jednostavnom deljenju vremena sa drugima.